НАСЛОВНА
СМОКОВИЋ
ЦРКВА
ПРЕЗИМЕНА
РЈЕЧНИК
КЊИГА
СЛИКЕ
ГУВНО
ЛИНКОВИ
КОНТАКТ

PhotoSasa
СРБИ ЗА СРБЕ
СРБИЈАДА - Све о Српском Фудбалу у Дијаспори
Бели Орлови - Званични Сајт Навијача Србије
Србија Земља Хероја
Српска Политика
Nova Scena
Обновимо своју светињу цркву Светог Ђурђа у Смоковићу
У Канади се Децембра 13ог 2008 састао иницијативни одбор за обнову цркве Светог Ђурђа у Смоковићу и донио сљедеће закључке:

1. Преко интернета обавјестити све парохијане Цркевено Школске Општине Светог Ђурђа у Смоковићу (Смоковић, Земуник Горњи, Земуник Доњи, Мурвица, Црно, Пољица) да сви заједно оснујемо фонд за Сјеверну Америку (Канада и Сједињене Америчке Државе) са заједничким жиро рачуном.

Задатак:
Игор Простран
Рок: Децембар 2008

2. ● Испитати услове отварања жиро рачуна.
● Одредити потписнике рачуна за Канаду
● Направити списак Смоковићана који живе у Сјеверној Америци.

Задатак: Далибор Простран, Небојша Ковачевић, Владо Простран, Милан Павић, Драган Простран, Маријана Абула, Бранко Простран
Рок: трајан

3. Обавјестити Смоковићане који живе у Сједињеним Америчким Државама да направе спискове наших мјештана са адресама, борјевима телефона и пошаљу на једну од сљедећи емаил адреса:
Небојша Ковачевић – smokovic101@sympatico.ca; Далибор Простран – dprostran@sympatico.ca; Игор Простран – igorprostran@hotmail.com; info@smokovic.net; smokovic@hotmail.com

Задатак: Владо Простран, Драган Простран, Бранко Простран
Рок: Децембар 2008

У Бурлингтону, Онтарио, 13 Децембар 2008

Скините документ у ПДФ формату


Молба Епсикопу за обнову цркве Св. Ђурђа
Становници села Смоковића
привремено расијани по Свијету

ЊЕГОВОМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВУ ЕПИСКОПУ ДАЛМАТИНСКОМ ФОТИЈУ
ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА, ШИБЕНИК, ТЕЖАЧКА 8, ХРВАТСКА

МОЛБА
За обнову цркве Св. Ђурђа (Георгија) У Смоковићу код Задра – Далмација

Ми, Смоковићани, привремено расијани по читавом Свијету обраћамо се Вама са нарочитом молбом, нама веома важном. Жеља је свих нас да се обнови црква Св. Ђурђа (Георгија) у нашем селу Смоковићу које је у току ратних времена срушена. Обраћамо се као житељи Смоковића, али и као хришћани, православни Вјерници и прохијани цркве св. Ђурађ (Георгије) у Смоковићу, јер нам је намјера да се вратимо у село и наставимо традицију наших предака. Цркав Св. Ћурђа (Георгија) није само хисторијски и архитектонски споменик већ и наша духовна вертикала. Нама вјерницима црква је одвијек била као свјетионик у ноћи.

Због свих наведених разлога (а и других!) ми Вас молимо да се заузмете код надлежних хрватских власти у Задру за добијање дозволе за обнову цркве Св. Ђурђа (Георгије) у Смоковићу. Ми бисмо у том случају припомогли материјално, акција прикупљања финансијских средстава већ је у току.

Молимо, такођер, да црква задржи свој аутентични, изворни облик, а грађевински материјал да буде адекватан оригиналу.

Београд, дана 03.11.2008. године

Подноситељи молбе:
Цркени одбор: Огњен Простран; Мане Граовац; Раде Граовац; Миладин Рељић; Кузман Рељић; Громико Вишић; Јован Простран; Мирослав Рајчевић; Бранко Опачић; Милена Рајчевић

Скините оригинал документ у ПДФ формату
Скините документ у ПДФ формату


Одломак из књиге "Руковети са њиве господње"
Одломак из књиге Епсикопа Лаврентија у коме описује своју посјету Смоковићу

Скините документ у ПДФ формату


Вучић у Смоковићу
Заменик председника Српске напредне странке Александар Вучић обишао је српске повратнике у северној Далмацији и Лици.

Делагација Српске напредне странке коју предводи заменик председника те странке Александар Вучићем почела је дводневни обилазак српских села у Хрватској.

Делегацију напредњака и неколицину београдских новинара који прате посету, на граничном прелазу Батровци дочекала је хрватска полиција, која их је допратила до Смоковића. У том српском селу, које је окружено са три хрватска села, напредњаке је дочекало десетак мештана.

Мештани су се Вучићу пожалили да тешко живе, да не могу легално да добију прикључке за воду и да им често нестаје струја.

Повратници из избеглиштва, рекли су да нема међунационалних инцидената, да их нико не провоцира, али да немају посла и да им хрватска држава не помаже.

„Живимо од пензије од 2.000 куна што је око 275 евра, обрађујемо врт, бар кад бисмо имали трактор и да нам бар доктор дође. Немамо ни продавницу, нема ни цркве”, пожалио се новинарима и Вучићу Владо Павић, обраћајући се поред рушевина православне цркве.

У селу живи 56 људи

Према попису из 1991. године, у Смоковићу је било 340 кућа у којима је живело 1.400 становника. Велика већина кућа је срушена после акције хрватске војске Олуја 1995. године.

У селу сада живи 56 људи, од којих је неколицина млађа од 50 година. Они су се вратили из избеглиштва из Ковина, Панчева и Нових Бановаца.

Александар Вучић рекао је да у посету Србима у Хрватску није дошао да би „било кога хушкао” и да је циљ посете да се после 13 година врати интересовање државе Србије за сународнике у Хрватској.

„Дошли смо први пут овде, 13 година после Олује, како бисмо озбиљно покренули питање бољег живота Срба у Хрватској. Ми као највећа опозициона странка можемо да учинимо притисак на Владу, Скупштину и институције у Србији да се вама бар мало помогне”, поручио је Вучић мештанима.

Мештани траже бар трактор

Мештани су рекли да би било добро да добију барем трактор и две фрезе. На питање хрватских новинара да ли му је интимно жао што је тај део Хрватске ослобођен, Вучић је одговорио:„Погледајте ове срушне куће, па ћете видети како је ослобођен”.

„Није Србија срушила ове куће, него Хрватска и није Србија протерала ове људе, него Хрватска”, рекао је Вучић.

Упитан о злочинима српских јединица у месту Шкабрња, такође у близи Задра, Вучић је одговорио да „није чуо за тај злочин”, али да осуђује све злочине и да ниједан не оправдава.

Алексанадар Вучић је истакао да су пријатељски односа Србије и Хрватске последњих година зависили од Хрватске и додао да признавање Косова и тужба пред Међународним судом правде нису били пријатељски потези.

Посета се наставља обиласком Бенковца, Кистања, манасатира Крка, Книна и Грачца. (РТС)


СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију на храмовној слави у храму св. Димитрија у Коњевратима. Епископу су саслуживали свештеномонаси и свештеници Епархије далматинске. У току Свете Литургије пререзан је славски колач и благословено кољиво, а након Литургије извршен је трократни опход око храма.

У својој омилији Епископ је све вјерне подсјетио на јеванђелске ријечи да љубимо друг друга и да нам је сваки човјек кога сретнемо у животу ближњи. Ми који живимо међу људима који нису православне вјере, нарочито треба да потврђујемо своју вјеру, љубављу и поштењем, да би нас познали да смо синови Оца Небескога и да је наш Бог, Бог истине, љубави и правде. Сваки православни хришћанин треба да живи руководећи се овим поукама – ријечи су Епископа далматинског Фотија.


ПРЕДАВАЊЕ О СВЕТОЈ ЗЕМЉИ

У склопу отворене трибине Света Три Јерарха у Богословији Света Три Јерарха у манастиру Крки је 03. 11.2008.г. у вечерњим часовима одржано предавање на тему Света земља. Предавање је одржао Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г.Г. Герасим. Он је присутне ученике богословије и друге заинтересоване из Кистања и околице упознао са историјом Свете земље.

Затим је игуман манастира Крупе Гаврило (Стевановић) присутнима приказао слајдове из Свете земље и тако их упознао са мјестима страдања Христа и манастирима и храмовима Свете земље.


ХРАМОВНА СЛАВА У ШТИКОВУ

На празник светога апостола Луке и светог Петра Цетињског (31.10.2008.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Штикову. Храм у Штикову посвећен је св. Апостолу Луки, а у склопу Свете Литургије обављено је и опход око цркве и пререзан је славски колач.

Храм светог апостола Луке у Штикову који је сграђен 1816.г.се тренутно обнавља. Молимо све православне Србе да помогну обнову овог храма и тако допринесу очувању ове светиње, као и повратку Срба на своја огњишта.


ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Г. ФОТИЈА ЗА БЛИЦ

Како сте доживели објаву Синода, и да ли је за вас била изненађујућа жеља патријарха да се повуче?

Повлачење једног патријарха је сасвим нормална и уобичајена ствар, не само у СПЦ него у свим помесним Православним Црквама. За нас Србе је најбољи пример повлачење првог Архиепископа српског светог Саве, када је на његово место изабран свети Арсеније. Од светог Саве па све до патријарха Германа било је много случајева да су се поглавари СПЦ повлачили, било због болести или из неког другог разлога.

Устав СПЦ предвиђа могућност повлачења патријарха и то: ако он то сам жели, а Сабор усвоји, и у другом случају по тзв. доказаној немоћи тј. када конзилијум лекара посведочи, да је неко од поглавара толико болестан да не може да обавља своју службу.

Што се тиче повлачења Његове Светости патријарха Павла, он је то до сада много пута помињао, а сви знамо колико је он свет и врлински човек, па смо од њега још пре могли тако нешто и очекивати.

Поједине владике изразиле су сумњу у могућност да је патријарх, због свог здравственог стања могао сада потписати такву молбу. Какав је Ваш коментар на ове сумње?

Његова Светост је потписао, како већ стоји на званичном сајту Синода СПЦ, документ о свом пензионисању пред свим члановима Светог Синода. То је сасвим довољно и нема потребе сумњати у веродостојност патријарховог повлачења. Својим повлачењем патријарх Павле је у неку руку и дао благослов Сабору да бира новог поглавара, јер Црква не може да живи и врши своју мисију без Првога.

Да ли мислите да је избор новог патријарха добар за даљи рад Цркве?

Свети Синод је заказао Свети архијерејски Сабор за 11. новембар када ће бити разматрана евентуална могућност избора новог патријарха. Већ сам рекао да Црква не може да живи без Првога тј. патријарха, који органски мора бити укључен у рад Светог архијерејског Сабора, Светог Синода и свих других патријаршијских тела.

Колико нам је данас патријарх преко потребан показује и само стање у нашој Цркви и у нашем народу. Зато сви треба да се молимо Богу, да нам Бог дарује патријарха, који ће наставити да води нашу Цркву и наш народ путем православне вере тј. путем спасења.

Да ли ћете доћи на Сабор и да ли сте за то да се, уколико Сабор усвоји молбу патријарха, одмах бира нови поглавар СПЦ?

Сви архијереји СПЦ су обавезни да дођу на заказани Сабор почетком новембра. Доласком на Сабор и учествовањем у њему архијереји манифестују јединство Цркве, јер као што знате, свети Сабор представља пуноћу живота једне помесне Цркве.

Ми се надамо и молимо се Богу да нам Бог на место пензионисаног патријарха Павла подари човека његових врлина и јеванђелске мудрости, како би нас нови патријарх водио путем светог Саве. Зато сви заједно треба да се молимо Богу и ми и наш верујући народ. Истовремено не треба да слушамо разне гласине неупућених и недобронамерних људи, који се у многим медијима «самопроглашавају» компетентнима и за ово питање. Ми треба да слушамо само глас своје Цркве и да верујемо својој Цркви, која нас никда кроз историју није изневерила, па неће ни овог пута.

Други део интервјуа за Блиц

За који начин избора патријарха се залажете и зашто?

Како сада ствари стоје нови патријарх ће бити биран тројном кандиатуром тј. жребом. Такав начин избора је став Светог архијерејског Сабора СПЦ и он је тренутно важећи. Пошто се патријарх Павле званично повукао, сматрам да је најважније, да нови патријарх буде биран. Друго је сада мање важно.

Да ли очекујете да Свети Архијерејски Сабор промени начин избора поглавара СПЦ и врати се са жреба на већински начин избора?

Сабор СПЦ је 2000. године донео одлуку да се патријарх бира већином гласова архијереја, али је та одлука касније промењена и враћена је тзв. тројна кандидатура. Сада би тај начин избора било тешко променити из простог разлога што на Сабору не учествује патријарх, јер се по правилнику о раду Сабора СПЦ ниједна значајна одлука не може донети без активног учешћа Првога тј. патријарха.

Да ли сте са другим владикама разматрали то питање?

Од Светог Сабора 11. новембра се очекује да усвоји повлачење патријарха Павла и да приступи избору и устоличењу новог патријарха. То је оно што је тренутно најважније. Друга питања ће бити разматрана на редовном мајском Сабору 2009. године.

Да ли сматрате да ће бити тешко на Сабору постићи консензус око овог питања?

Избор поглавара једне помесне Цркве је веома значајна ствар и увек се дешава по вољи Божијој. Тако ће бити и овог пута, било да Сабор буде бирао новог патријарха по тројној кандидатури или на неки други начин. Већ сам прошли пут рекао, да сви треба да се молимо Богу, да Бог покаже онога који је достојан да буде патријарх, а ми сви остали да будемо са њим и да му помогнемо у његовој одговорној служби. Медији сада много пишу о избору патријарха, али не би било добро да после избора престану писати или, не дао Бог, да почну писати само негативно, што на жалост поједини медији и сада чине.

Нови патријарх, без обзира ко то буде био, треба првенствено нашу молитвену подршку, али и то да после његовог избора будемо спремни да чујемо његов глас и благослов и да сви дамо свој допринос за успех његове мисије, која је толико потребна нашој Цркви и нашем народу данас.

Тамара Спаић Блиц, 28. 10. 2008.


ПРАЗНИК ПРЕПОДОБНЕ ПАРАСКЕВЕ У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Празник преподобне мати Параскеве (27.10.2008.) свечано је прослављен широм далматинске Епархије, а посебно у Скрадину, Кањанима и Бјелини, где су цркве и посвећене овој великој светитељки.

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије поводом овога празника служио је Свету Архијерејску Литургију у обновљеном храму свете Тројице у Обровцу. Епископ Фотије је у својој беседи говорио о житију преподобне Параскеве и о потреби да се сви у својим молитвама обраћамо овој дивној светитељки која се поштује како на истоку, тако и на западу.

Храм свете Тројице у Обровцу је хвала Богу обновљен и сада му предстоји још спољашње уређење фасаде и црквене порте, па позивамо све православне хришћане и Србе обровачкога краја да се укључе у обнову ове беома значајне цркве Епархије далматинске.


ЈЕДИНСТВО ЦРКВЕ ЈЕ НЕРАСКИДИВО ПОВЕЗАНО СА ЊЕНОМ МИСИЈОМ

Ваша Светости,

Часни Оци,

Истовремено је смеран и надахњујући позив Ваше Светости да учествујем на Дванаестој редовној скупштини овог изузетног бискупског Синода, историјског сабора бискупа римокатоличке Цркве из целога света, сабраних на једном месту ради разговора о «Речи Божијој», размени искуства и изразу те Речи «у животу и мисији Цркве».

Овај љубазни позив Ваше Светости упућен Нашој недостојности са собом носи дубоки смисао и значај – усуђујемо се да кажемо да је то историјски догађај. Јер, ово је први пут у историји да се једном васељенском Патријарху пружа могућност да се обрати Сабору бискупа римокатоличке Цркве и тако и у толикој мери учествује у животу ове сестринске Цркве. Управо то посматрамо као пројаву делања Самога Светог Духа, Који наше Цркве усмерава све приснијем и дубљем односу, што је значајан корак на путу васпостављања наше пуне заједнице.

Добро је познато да је за православну Цркву синодални систем од суштинског еклисиолошког значаја. Поред првенства, синодалност представља камен темељац црквене власти и организације. Као што је то наша Заједничка међународна комисија за теолошки дијалог међу Црквама то дефинисала у Равенском документу, ова међузависност синодалности и првенства прожима све нивое црквеног живота: локалне, регионалне и васељенске. Тако, имајући данас ту привилегију да се обратим Вашем Синоду, још више се надамо да ће доћи и тај дан када ће се наше две Цркве у потпуности сложити око улоге првенства и синодалности у животу Цркве, чиме се ове заједничке Теолошке комисије у данашње време и баве.


ПОСЕТА МАНАСТИРУ КРКИ

Да је манастир Крка духовни, културни и просветни центар Епархије далматинске показала је између осталог и данашња посета угледних гостију и пословних људи из Бања Луке и Републике Српске.

У организацији господина Душана Торбице из Кистања манастир Крку су посетили г. Јово Видовић, Жељко Видаковић, затим Витомир Поповић декан Правног факултета из Бања Луке, Радиша Костић директор Електроизградње Бања Лука, и г. Ђуро Торбица из Старе Пазове.

Угледне госте је, са монасима манастира Крке и секретаром ЕУО-а Епархије далматинске о. Милорадом Ђурђевићем, примио Епископ далматински Г.Г. Фотије и упознао их са животом и радом манастира Крке и Богословије Света Три Јерарха.



© http://www.smokovic.net 2009